Playera´s

subota, 09.12.2006.

Odgovor na pismo prijateljici Rusalki i pismo meni i pismo vama

Bio je melem čitati tvoj odgovor.
Pitam se što je hrabrost i jesam li hrabra.
Bojim se da ću buknuti i početi paliti, a ne više grijati sve oko sebe.
Pomirenje me ubija. Ubija moju dušu i moje tijelo.
Sve zasad može ostati tako kako je.
Mogu čekati da mi kaže; Ja sam hrabar.
Što ću imati od toga što ću znati da je zapravo bio kukavica.
Jer iz nepravde ne izniče pravda.
Nježnost...bliskost...toplina...
Zaboravila sam im ime. Na stranicama moje Zaye se to zove ljubav.
Tužna sam. A željela bih biti ponosna.
Vrisnuti; Ne treba mi ni majčina utjeha ni očeva stamenost ni suza prijatelja ni
njegovo obožavanje! Lomim kamenje pod svojim nogama!
Jer ih nema...Neki su u visinama, neki nisu ni bili, neke ne poznajem.
Da sam stvorena samo od krvi i mesa, lako bih na kraj.
Ali, ova duša...
Tko čuva čuvare?

Vaša A.